Politika komemoracije i dekomemoracije ulica

© Gaby Franger

Iako je osnovna funkcija naziva ulica orijentacija u prostoru, oni su svakako i nosioci različitih simbola koji čine deo identiteta grada, doprinose njegovom „čitanju“ i sagledavanju prošlih i sadašnjih društveno-političkih dešavanja u samoj sredini, ali i na širem društvenom planu.

Obeležavanje javnog prostora simbolima ili imenima osoba relevantnim za (nacionalnu) istoriju, nauku i umetnost postali su značajni tokom razvoja nacionalnih država i jačanja nacionalne svesti, kao jedan od instrumenata kroz koji se reflektuju poželjni politički i društveni narativi.

Prilikom imenovanja ulica prema zaslužnim osobama ne donosi se odluka samo ko će biti komemorisan, već i gde će ta sećanja biti smeštena. S obzirom na to da su neki delovi prostora više vrednovani od drugih, primećuje se da dužina ulica, položaj unutar naselja ili frenkventnost odgovaraju ugledu osobe čije ime nose. U tom kontekstu može da se posmatra i preimenovanje ulica, koje je istovremeno i proces valorizacije pojedinih elemenata kolektivnog pamćenja. Prema tome, nazivi ulica predstavljaju dobar izvor za „čitanje“ zvaničnih gledišta na lokalno kulturno-istorijsko nasleđe i mesta koje u njima zauzimaju pojedine ideologije, događaji i osobe. Na to se nadovezuje i rodno isčitavanja grada, koje pokazuje da nije važno samo da li broj ulica sa imenima muškaraca dominira u odnosu na broj onih sa imenima žena, već i njihova lokacija u odnosu na centar, njihov značaj u životu grada, ali i mesto tih osoba u gradskom sećanju.

Iako u velikom broju slučajeva, naselja nekada gotovo uopšte nemaju ulice nazvane po ženama ili je njihov broj neuporedivo manji od onih koje nose imena muškaraca, mora se primetiti trend posezanja za rodom, odnosno za imenima žena u slučajevima negativnih i nepoželjnih sećanja koja rezultiraju preimenovanjem ulica/e. Takav slučaj se na primer beleži u Španiji, u kojem se odvija preimenovanje ulica nazvanih po generalu Francisku Franku u imena žena značajnih u javnom životu u prošlosti. Kao aktuelan slučaj preimenovanja u Firtu beleži se promena imena ulice nazvane po Adolfu Švambergeru (Adolf Schwammberger) u ulicu Bele Rozenkranc (Bella Rozenkranc). Naime, nova istraživanja člana gradskog veća i istraživača lokalne istorije Kamrana Salimija, u poljskim arhivima ukazala su na povezanost Švambergera sa nacističkim režimom, zbog čega je Grad Firt odlučio da preimenuje ulicu koja od 1980. godine nosi ime ovog do skoro veoma poštovanog građanina i direktora arhiva u Firtu. Doneta je odluka da mesto u gradskoj toponimiji svog rodnog grada dobije Bela Rozenkranc (1921-2017), žena koja je preživela Holokaust i koja je nakon Drugog svetskog rata bila značajna aktivistkinja u jevrejskoj zajednici u Firtu.

Tekst: Tijana Jakovljević-Šević

Foto: Gabi Franger (Gaby Franger), 20.02.2018, Firt, Nemačka

Nastavi na "Wie weiblich ist die Stadt?" (Koliko je grad ženski?)
Nazad na "Blog"
Nazad na "pocetna strana"

BLOG
blog SR
blog EN

blog DE
   Kategorien DE:
   " Portreti i intervjui"
   "Posredovanje"
   "Rück Blick Nach Vorne"
"Književni bar"