Sprache Sprache Sprache Sprache Sprache Sprache

Mola - tradicionalni tekstil iz Paname

Veröffentlicht am 25.02.2020.

 © Tijana Jakovljević-Šević

 

Da li ste nekada čuli za "mola" tekstil? Moram da priznam da ja nisam sve dok se nisam upustila u pripremu izložbe "Rück Blick Nach Vorne. 1989 - 2019 - 2030".* Tada sam saznala da ove predmete, kroz veoma specifičnu tekstilnu tehniku, proizvodi narod Kuna iz Paname i da su o njima napisani brojni radovi iz oblasti etnologije/antropologije, narodne umetnosti, istorije umetnosti i studija roda. 

Mole su višeslojni predmeti koji se sastoje od dva do sedam slojeva tekstila. Specifičnost ove tehnike se zasniva na kombinaciji crtanja, prosecanja i šivenja. Prvo se na gornjem sloju tkanine crta željeni motiv, a zatim pažljivo opšiva. Sa obe strane opšivenih linija prave se prorezi dužine oko tri milimetra. Prosečena ivica se savija za oko jedan milimetar širine na unutra i zašiva za osnovu, uz odabir odgovarajuće boje konca, kako se šavovi ne bi videli. U slučaju da je predmet sačinjen od više slojeva tekstila, ovaj proces se ponavlja na svakom od njih. Pored ovog osnovnog načina izrade ornamenta, uključuju se i druge tekstilne tehnike, poput aplikacije i veza. 

Motivi koji se pojavljuju na molama potiču iz prakse oslikavanja tela. Neki autori navode da se ovakav prenos motiva sa tela na tekstil ne bi razvio da Kune tokom 19. veka nisu razmenjivale kokosove orahe za potrepštine koje su stizale trgovačkim brodovima, među kojima su bile tkanine i različit pribor za šivenje. Drugi, pak, navode da je do takvog prelaza motiva došlo usled insistiranja misionara da Kune počnu da nose odeću koja se uklapa u zapadnjački koncept odevanja. 

Dizajn mole se zasniva na organizaciji motiva u četiri ili osam skupova. Glavni motivi se postavljaju u centar tkanine, dok se pozadina popunjava detaljima, poput linija, krugova i trouglova, koji se ponavljaju. Pored ornamenata, za izgled mola je važan izbor boja koje stvaraju jak kontrast. Kako bi svaki ornament bio što bolje prikazan, velika pažnja se poklanja pedantnosti u izradi, koja ne zavisi samo od veštine autorke, već i od izbora materijala, zbog čega se bira kvalitetan pamuk.

Iako Kuna narod ulaže velike napore da zaštiti svoj tradicionalan način života, posmatrajući njihovu narodnu umetnost, jasno se uočava uticaj stranih elemenata na njihovu kulturnu praksu. Misionari, antropolozi i drugi istraživači, strani lekari, volonteri, vojska i turisti doneli su brojne elemente koji su se inkorporirali u tradicionalne narative moli. Danas se uz motive koje prikazuju biljni i životinjski svet lokalnog područja ili ritualne i tradicionalne aktivnosti, pojavljuju i oni poput savremenih prevoznih sredstava ili likova iz popularne kulture i medija. 

Tokom šezdesetih godina 20. veka mole su počele da se proizvode i u komercijalne svrhe. Potražnja za ovim živopisnim tekstilom podstakla je žene iz Kuna naroda da započnu njegovu proizvodnju i za globalno tržište. S obzirom na njihovu popularnost i ekonomsku isplativost počele su da se pojavljuju brojne kopije koje nisu proizvod rada Kuna naroda. Zbog toga je Panama 1984. godine uvela zakon koji štiti narodnu umetnost. I pored toga tržište je preplavljeno lažnim molama, čija prodaja direktno šteti glavnom izvoru prihoda Kuna.

Ipak, zadatak ovih tekstilnih predmeta nije samo da obezbedi materijalne prihode. Mole predstavljaju značajan segment Kuna kulture kojim ovaj narod, posebno žene, konstruišu i prikazuju svoj identitet. 

 

*Kustoskinje izložbe su prof. dr Gabriele Franger Hule (Gabriele Franger Huhle), prof. dr Gudrun Ciprijan (Gudrun Cyprian) i dr Tijana Jakovljević-Šević. Izložba je bila postavljena u Regionalno-internacionalnom muzeju ženske kulture (Museum Frauenkultur Regional-International) od maja do novembra 2019. godine. 

 

Korišćena literatura: 

Bartra, Eli (ur.). 2003. Crafting Gender, Women and Folk Art in Latin America and the Caribbean. Duke University Press.

Franger, Gaby (ur.). 1995. Über-Lebens-Kunst. Frauenalltag auf Stoffbildern. Nirnberg.